Saopćenje SSVOONK BiH Kantona Sarajevo povodom neuspjeha pregovora u vezi sa povećanjem plaće u 2020. godini

Povodom usvajanja Budžeta Kantona Sarajevo za 2020. godinu i neuspjeha pregovora SSVOONK BiH Kantona Sarajevo sa Vladom KS u vezi sa povećanjem plaće, javnosti se obraćamo sljedećim saopćenjem:

Pregovori koji su sa Vladom Kantona Sarajevo vođeni od septembra 2019. godine pa sve do prije nekoliko dana, rezultirali su neuspjehom kada je u pitanju povećanje plaće u 2020. godini za radnike u srednjim školama u Kantonu Sarajevo. Vlada Kantona Sarajevo odbila je sve prijedloge koje su u ovim pregovorima istakli, u početku predstavnici Koordinacije sindikata SSSBiH Kantona Sarajevo koji plaću primaju iz Budžeta Kantona Sarajevo, a na kraju pregovora i prijedloge koje je samostalno istakao SSVOONK BiH Kantona Sarajevo.

Želimo upoznati javnost sa hronologijom aktivnosti Sindikata u vezi sa pregovorima sa Vladom Kantona Sarajevo oko povećanja plaća za 2020. godinu.

Koordinacija sindikata SSSBiH Kantona Sarajevo, koji plaću primaju iz Budžeta Kantona Sarajevo, pokrenula je još 27. septembra 2019. inicijativu za organizovanje pregovora oko utvrđivanja osnovice plaće u budžetu za 2020. godinu, a u skladu sa zakonskom obavezom koju Vlada Kantona Sarajevo ima i koja je definirana Zakonom o plaćama državnih službenika i namještenika te kolektivnim ugovorima. Tada smo podsjetili Vladu KS da je ovu zakonsku obavezu izbjegla u 2019. te smo također upozorili Vladu KS da nećemo pristati na politiku svršenog čina i da ćemo preduzeti sve oblike sindikalne borbe u procesu ostvarivanja svojih prava. Tragom zahtjeva Koordinacije Sindikata, u oktobru je održano nekoliko sastanaka.

I tada, ali i sve do prije nekoliko dana, razgovori sa Vladom KS vođeni su u vrlo teškoj atmosferi, u kojoj predstavnici Vlade nisu nikako odgovarali na prijedloge Sindikata, ili su sve prijedloge Sindikata odbijali.

Inicijalni prijedlog Sindikata bio je da se ne pristaje da osnovica za obračun plaća bude niža od 330,00 KM, a ona bi bila veća u odnosu na 2019. godinu za15,00 KM ili 4,7%. Vlada je tvrdila da nemaju novac za povećanje osnovice u 2020. godini i da im nije politički prioritet usklađivanje plaća u odnosu na sve zaposlene koji primaju plaće iz budžeta na području Kantona Sarajevo. Sindikati su svoje prijedloge tokom pregovora modificirali, ali se pregovarački tim Vlade KS na sve te inicijative oglušio. Jedan od posljednjih prijedloga Sindikata je bio da „osnovica za obračun plaća za radnike koji primaju plaću iz budžeta Kantona Sarajevo u 2020. godini za period januar, februar i mart 2020. godine iznosi 315,00 KM kao do sada, a da osnovica za period april – decembar 2020. godine iznosi 330,00 KM“. I ovakav prijedlog Vlada je odbila.

Konačno, 11. decembra 2019., i to sa zakašnjenjem od punih mjesec dana, što govori samo za sebe o ignorantskom odnosu Vlade Kantona Sarajevo prema Koordinaciji sindikata, ali i svim radnicima koje ovi sindikati predstavljaju, Vlada dostavlja odgovor na prijedloge povećanja osnovice u kojem navodi kako su „finansijske analize potvrdile da ne postoji mogućnost prihvatanja Vašeg prijedloga bez da se ne ugrozi finansijska stabilnost Kantona Sarajevo, a samim tim, socijalno najugroženije kategorije stanovništva dovedu u još teži položaj. Kao odgovorna Vlada, razumijemo Vaše zahtjeve i predlažemo da se budući pregovori vode u pravcu povećanja koeficijenta za obračun plaća, a da osnovica ostane ista: 315,00 KM. U cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg rješenja pitanja, delegiranog od strane Koordinacije sindikata, cijeneći razlike i specifičnosti pojedinačnih sindikalnih organizacija unutar Koordinacije sindikata, Vlada Kantona Sarajevo će nastaviti pregovore sa pojedinačnim sindikalnim organizacijama“.

Ovim potezom Vlada Kantona Sarajevo je odustala od pregovora sa Koordinacijom sindikata i inicirala pregovore sa pojedinačnim sindikatima, što je evidentan pokušaj razbijanja sindikalnog jedinstva. Također, otvaranje „priče“ o koeficijentima bio je smišljen potez sa ciljem nametanja inicijative „uzmi ili ostavi“. Očigledno je da je Vlada iskoristila ovaj mjesec dana da sa pojedinim sindikatima, članicama Koordinacije, ispregovara i postigne određena rješenja. Sa svima, osim sa SSVOONK BiH Kantona Sarajevo. 

Postavljamo pitanje: Zašto?

Na posljednjem sastanku, koji je pregovarački tim SSVOONK BiH Kantona Sarajevo imao sa timom Vlade KS, a koji je održan 20. decembra 2019. godine, izašli smo sa prijedlogom o linearnom povećanju koeficijenata za 0.2 za sve platne razrede, a sve u skladu sa zahtjevom Vlade da se razgovara samo o koeficijentima. Vlada je ovaj naš prijedlog odbila uz opasku da može pristati samo na korekcije „nekih koeficijenata“, kao što je to uradila sa Sindikatom osnovnog obrazovanja.

Ovakav prijedlog Vlade KS Kantonalni odbor SSVOONK BiH Kantona Sarajevo jednoglasno je odbio!!!

Ovdje ne možemo a da ne navedemo i sljedeće:

Tokom godine, a naročito od ljeta 2019. godine, predstavnici Sindikata su u kontaktima sa liderima političkih partija koje čine „šestorku“ u Kantonu Sarajevo dobijali pozitivne „signale“ koji su išli u smjeru povećanja osnovice i bili u skladu sa naknadno iskazanim prijedlozima Sindikata prema Vladi. Kao ilustraciju za ovo, rekli bismo, svojevrsno „političko udvaranje“, navodimo uvjeravanje i obećanje gospodina Elmedina Konakovića, predsjedavajućeg Skupštine Kantona Sarajevo, koji je krajem augusta 2019. na jednom seminaru za predsjednike sindikalnih organizacija javno „obećao“ povećanje osnovice i plaće u 2020. godini! U ovom tonu, obećanja političkih lidera nastavljena su praktično do usvajanja budžeta. Pitamo se, da li smo svjesno obmanjivani?! Ili između političkih šefova, sa jedne strane, i ministara i premijera Vlade Kantona Sarajevo, sa druge strane, postoji ozbiljan „šum u komunikaciji“?

Na kraju, želimo navesti i ovo:

Posljedice nepromišljenih politika i poteza u obrazovnom sektoru posljednjih decenija svoje efekte pokazuju svakodnevno. Posljednji među njima su i rezultati PISA istraživanja, objavljeni nedavno, koji su poražavajući. Sve reforme, kao i ova kurikularna koja je pred nama, lomile su se i lome se preko leđa prosvjetnih radnika. Od nas se očekuje budemo „na nivou“ – od kvaliteta odgojno-obrazovnog procesa koji izvodimo pa sve do „korektora“ efekata društvenih anomalija kojima su učenici svakim danom sve izloženiji.

Pri tome, i uz sva ta društvena očekivanja i zahtjeve, socijalno-ekonomski položaj, društveni status i priznanaje našeg rada i digniteta je sve lošije.

Ovo se naročito ističe u srednjoškolskom obrazovanju. Navodimo samo neke specifičnosti srednje škole:

• Rad sa uzrastom od 15 do 19 godina – stariji maloljetnici i adolescenti, neuporedivo je teži i zahtjevniji od rada sa nižim uzrastom. Ovo je činjenica koja je naučno dokazana i predstavlja temelj različitog pedagoško-didaktičkog pristupa u procesu odgoja i obrazovanja. To poziciju nastavnika u srednjim školama čini neuporedivo drugačijom – odgovornijom u smislu društvenih očekivanja te težom u smislu posla koji nastvanici rade. Ovo posebno dolazi do izražaja u postkonfliktnim i tranzicijskim društvima, kakvo je i Bosna i Hercegovina, u kojima se sistemi vrijednosti mijenjaju, a od škole se očekuje da bude korektiv i kompenzator svih negativnih trendova, uticaja i efekata u formiranju ličnosti mladog čovjeka.
• Za razliku od osnovnog obrazovanja, srednja škola u osnovi je namijenjena proizvodnji gotovog proizvoda/kadra za rad i samostalan život. To zahtijeva od nastavnika u srednjim školama neuporedivo veću posvećenost procesu edukacije i odgoja, ali i preodgoja u slučajevima gdje su prepoznati oblici disfunkcionalnog ponašanja. Kao ilustraciju, navodimo činjenicu da su svi planovi borbe protiv maloljetničke delinkvencije adresirani prema srednjim školama – od ubistva maloljetnog Denisa Mrnjavca pa do danas, kao mjere suzbijanja i prevencije maloljetničke delinkvencije, sve aktivnosti VLASTI nametnute su srednjoj školi, zakon o srednjem obrazovanju predviđa obaveznost školovanja učenika (nemogućnost isključivanja iz škole) i u slučajevima u kojima su evidentirani teški oblici poremećaja ponašanja – prostitucija, narkomanija i dilanje droga, alkoholizam, nasilje… što implicira da su svi radnici/nastavnici u srednjim školama, osim primarnog posla i obučenosti za njega, istovremeno i policajci, terapeuti, socijalni radnici, zaštitari, tužioci, advokati. To u konačnici dovodi do toga da su nastavnici u srednjim školama dodatno opterećeni (neuporedivo više od nastavnika u osnovnim školama, a posebno od onih na Univerzitetu) poslovima koji nisu primarni, a nastava i nastavni proces to trpi… Sve navedeno je dodatak opterećenju nastavnika i nije u skladu sa pedagoškim standardima i normativima koji prethodno navedene poslove ne prepoznaju. Naši normativi i standardi su potpuno zastarjeli i trenutno opterećenje „ne vide“, što naše norme čini maksimalno opterećenim.

Sve ovo, ali i mnoge druge argumente koje smo isticali u pregovorima, Vlada Kantona Sarajevo nije prepoznala kao bitne. A zanimljivo je primijetiti da su se političke partije vladajuće „šestorke“ prije izbora utrkivale u izjavama koja će više prepoznati obrazovni i kulturni sektor kao esencijalno važan i u koji se MORA ULAGATI.

A ne tretirati ga kao POTROŠNJU kao što to sada izgleda.

U skladu sa ovakvim stavom Vlade KS, SSVOONK BiH Kantona Sarajevo će u narednom periodu analizirati stanje i preduzeti sve neophodne mjere te na ovakva ponašanja odgovoriti oštro i bez ustezanja, a sve u cilju zaštite digniteta svih radnika u sektoru srednjeg obrazovanja i ustanovama kulture u Kantonu Sarajevo.

Kantonalni odbor